@Igra ..

Tvoje zenice fokusirane

mene u meni traže

trenutak se razvlači

čula se draže ...

Ipak, ostajem mirna

i misli mi ćute

odgovor je izostao

tvoje oči se ljute.

Ne odustaješ, čekaš,

želiš da smo blizu

i evo, počinje igra,

još jedna u nizu ...

@ Zatvorena vrata ....

Interesantno kako neka vrata dugo ostaju zatvorena. Vreme prolazi i sa sobom donosi promene, kako god one neznatne izgledale ali ta vrata ostaju zamandaljena.
Zašto ??
O tome sam razmišljala a i dalje razmišljam ali iako sam dobila neke odgovore koji izgledaju " korektni " u sebi ostajem nezadovoljna. Možda, doduše, nezadovoljna ishodom ali sve to sa sobom povlači još mnoga pitanja i konstatacija. 
Da li nešto postoji u nama što uporno blokira otvaranje tih vrata, da li su ta vrata za nas zabranjena, trenutno ili zauvek, da li jednostavno ne znamo da ih otvorimo, itd.,itd. ..

To je kao da se nalazimo u nekoj kući u kojoj su neke prostorije zaključane a ključa nigde, pod takvim okolnostima neko će ostati krajnje indiferentan a neko će zaista poželeti da vidi šta se nalazi u tajanstvenoj prostoriji. Postoje i oni koja takva vrata neće ni primetiti.

Da li svi imamo " vrata koja neće da se otvore " ? Kolika je naša strast u pravcu njihovog otvaranja ?

Nekako, mislim da su vrata tu da bi bila otvorena, sad ili kasnije, mozda samo treba uporno kucati .....

Razgolićena duša

U meni razgolićena duša
širi prostor svoj

Odsvuda je hladno
i potpuno razotkriveno

Tako da duša stoji
pomalo u čudu, zastala

Ali kao da joj nisu bitni
uprte oči i hladan vetar

Jer izgleda da spoznala je
bledu relativnost iluzornog stida

Čak šta više, oseća toplinu
kao gejzir vere i ljubavi

I evo, oblači istinu
kao omiljeni ogrtač

Sada, ponovo i oduvek
smešak razvlači usne.