SUDBINA PLEMENITOG DRVETA

Hlorofil kulja u strasnom metežu.

Odstranjen sobom, iscrpljuješ koren

cvetajući onima koji će da režu

upravo to ( zašta si stvoren).

Iznutra skresan, prohodne srčike,

turobno tuliš tupi bol nagote,

samotan i gluv od zelene vike

i ploda što vrišti od sramote.

Još koji trenutak i ode nam leto.

Nevin će plod podzemno da visi.

Hrabriće truljenjenjem koren što, eto,

drsko prehranjuje ono što nisi.

Jer ..

Mada divan, prerastaš u svadju,

pospanih radnika za drvnu gradju.

                                  Slobodan Vekic